Beogradski Sindikat - Skabo maestro

beograde, sve je slabo! dolazi škabo
spreman da te pregazi ko voz gretu garbo
u crno belom filmu o nesreænoj ruskinji
ponekad se oseaæam ko da živim u pustinji
dok gledem oko sebe svu bedu i belaj
ne mogu da podnesem ovaj kvazi fenseraj
kad prošetam bendžija kroz strahiniæa bana
punu mladih blejaèa u svako doba dana
u dva reda kola, nikad nema praznog stola
bez brige se æaska uz flašicu sola
neki rade kombinacije, veæina su gistro
što nije ništa èudno, pa sve je ovde isto
kao fensi ribe što sad slušaju rege
na performanse se ide, kojot pogledom se jebe
ne èuje se ništa, nema veze dok se djipa
(ma to je meni hevi, mi smo urbana ekipa)
i to je barem štone, bar se cimaju i znoje
nisu u fazonu da sve namrštene stoje
dva metra od bine nepomiène poput kipa
klimnu glavom tu i tamo. to je kul ekipa
oni su tu zbog muzike a djuskanje ih zraèi
ne baš najbolji naèin da se motivišu izvodjaèi
a mi smo posebna prièa, svaka èast izuzetcim
svi ko napet kurac punjen bezopasnim metcima
od podruma do bine, loša oprema tu je
ako talenat i postoji, teško æe da se èuje
publika ne kapira dok ne posluša cede
hard kor je mrtav, marketing je sve
(škabo nisi u pravu!) he he he
izvini što se smejem, imaš menadžera,bre
da zastupa te, snimaš spotove
a ja od gazde kluba pijem napušavanje
nije da me briga, jebeš malogradjane
al nebo su i zemlja naše pozicije dve
ja predstavljam ekipu pravih hard kor igraèa
možda pozicija naša jednog dana biæe jaèa
al' nikada za to neæu s djavolom na bal
stvarno boli me kurac, sada kad sam didžital!

ref: škabo maestro, podzemni ko metro
bitova depo, nikad sranje meko (tri puta)
ritam nagruvan ko vejder, bija kao ženu slejter
dok je pedereaša, njima biæu plejahejter.

misiji se vraæam, neka misle da je nemoguæa
tomica kosica uzor, krv kljuèa
od svog silnog smora što navukoh ga èekanjem
svakog dana neækanjem i lošim opravdanjem
dnevno politièkim stanjem, fakultetskim lekcijama
duvanjem,strejtom,duvanjem, tehnièkim inperfekcijama
æaletovim stavom, demotivacijom ekipe
lako kriviti je druge èim ti planovi zaškripe
a nije ništa teže stalno praviti nove planove
zato zavræem rukave i pljujem u dlanove
dosta bilo je sranja! odavno smrdim kao tvor
ne želim više nerad da nazivam hard kor
to slušam, to volim, za to hoæu da se borim
ko što veæ sam reko svojim ljudima da stvorim
atmosferu po uzoru na peru, dobro zezanje
dok u klubu se vrti moje nezavisno izdanje
a do toga neæu doæi lenjo sedeæi na bulji
do toga neæu doæi ako se izgubim u rulji
metarepera, manekena, verbalnih glodara
samo vežbom sebi mogu stvarno postati dobar. a
nijanse tad me dele od konènog cilja
veènog statusa srpskog legende emsija
od sebe sam ga skrivo iza etikete hobija
kroz dane sam se vukao poput zombija
dok sindikata sunce kroz oblake se probija
neumoljivo je poèeo na znaèaju da dobija
u sobi mi je komp bre i esida kpoija
napred punom parom, poraz nije opcije
u sobi su mi komp, esid, saund fordž, fruti lups...

ref.

ajde škabo, škabo maestro, bole didžital
škabo maestro, podzemni ko metro,bitova depo,nikad sranje meko
škabo maestro-o! njaaaa! nikad sranje meko-o! ahaaaa!
bole didžital, djolo iznogud, mista...mista dadiii!
sindikalna skupina-a!

alexx - date: 2008-07-10 20:25:18

Vreme samelje u prah, očas raznese ti vetar, sva dosadašnja dela tražiš novi početak, jel proizvod osećanja koja nisu dala mira sad su samo hrpe plastike i šarenog papira, niko neće ih za dinar, nikad nisi bio priznat dokazivanje predstoji ko da više nema iza brda pročitanih knjiga, truda pretrčanih milja, padaš samo pouzdanja nivo extremno je nizak . Kao nemoćni starac od ljudi bežiš u sebi ali tamo je već haos, ludiš u glavi je nered, Kad sve poteze drugih i pamtiš kao fix ideje, bolna sujeta curi na papir truje tvoje pesme Tako crne na belo te tvrde reči, odraz tebe bi celom svetu samo bile samo dokaz bede, Gužvaš tabak po tabak, u kantu bacaš nek bacaš za svetlom džaba ti tragaš, kada sama svest je mračna, I žarišta su hladna gde je buktala vatra, oko sebe širih gadan teškog proseka zadah, A na velika vrata već kuca zli duh očajanja, čudo deli se od spasa preostaje samo nada. ( ref): 2x Nema maestra iz pravog remek dela, šta će ostati za tobom teško da je ova pesma, teško da je ovaj refren, teško da je nova strofa biće, da je onaj kome putokaz je tvoja stopa. Bez daha biješ, nemo gledaš započeto delo što na nulu svodi vrednost tvoga opusa celog, Budi svestan da si svedok priželjkivanog čuda, kreacije vreme počinje od tog trenutka, Drugačije konfiguracije, boje zvuka, bogatijeg od ranijeg tvog životnog iskustva. Orkan emocija koji svet pred sobom je zbrisao pa iznova sazidao u sasvim drugi smisao, Na planine te digao, tamo nazireš prostranstvo put u monumentalnost preko odricanja konstantnog, meša ljubav i hrabrost sa neizvesnošću i strahom , prvi korak novom stazom , obasjanom tvojom vatrom, ne izostaje napor sve je prirodno i lako instikt postaje zakon, ti veštiji svakim satom, džaba mozgao si stalno ispunjavao platno planom, već je zapisano davno u genima proročanstvo. ( ref): 2x Nema maestra iz pravog remek dela, šta će ostati za tobom teško da je ova pesma, teško da je ovaj refren, teško da je nova strofa, 2- put se ne peva - (biće da je onaj kome putokaz je tvoja stopa). Radoš Ćulibrk : (2x) Glavu gore, ulicu pod noge, dajem krv, suze, znoj čuvaj osmeh Za posle borbe, svet je tvoj sine moj, glavu goreee, ulicu pod nogeeee dajem krvv suze znoj, čuvaj osmeh za posle, borbe svet je tvoj sine mojjjjjj.!