Kristina Kovač - Kolena

Vrelo podne,žega se oseća,a meni je vrućina
od tog tvog zavodljivog osmeha,
tvojih usana blizina
i razne stvari nisu za pričanje
jer ja sam kao fina.
Bezobrazno mi šapućeš pitanje
da li plaši me brzina
kojom sam ti priznala
da ti možeš mi sve,
hajde počni već što pre.

Kolena mi klecaju kad znam da ćeš da me poljubiš
kao da me ljubiš prvi put
Kolena još klecaju kad znam da polako prilaziš
reci mi da nije uzalud
oprostiću ti ovaj put.

Niko ne zna na šta sve pristaješ
kad spustimo šalone
Htela ja ili ne ti me poznaješ
topiš kao toblerone.
ta je svjesta,ljudi još spavaju
ja mazna sam popodne
moja bedra stalno te sanjaju
baš su tvoje ruke zgodne.
Dok letu primiče se kraj
ja znam da možeš mi sve
hajde počni već što pre.

Kolena mi klecaju kad znam da ćeš da me poljubiš
kao da me ljubiš prvi put
Kolena još klecaju kad znam da polako prilaziš
reci mi da nije uzalud
oprostiću ti ovaj put
oprostiću ti ovaj put
oprostiću ti ovaj put
oprostiću ti ovaj put

Kolena mi klecaju kad znam da ćeš da me poljubiš
kao da me ljubiš prvi put
Kolena još klecaju kad znam da polako prilaziš
reci mi da nije uzalud
oprostiću ti ovaj put
oprostiću ti ovaj put
oprostiću ti ovaj put
oprostiću ti ovaj put